Umesto vaze iz Ming dinastije, možda je bolja ideja nabaviti nacionalno blago Japana iliti Akitu ;-) ipak ćete u tom slučaju dobiti prijatelja za život. Da, da, od 1931. godine, Akita Inu pasmina je proglašena za nacionalno blago Japana. Japanci smatraju da Akita simbolizuje zdravlje i blagostanje. Nedavne analize DNK, pokazale su da Akita spada u jednu od "naprimitivnijih" rasa pasa - primitivna rasa u ovom slučaju znači "najstarija".
Tokom tih svojih drevnih perioda, samo japanski Šoguni iz najbogatijih, najmoćnijih i najplemenitijih porodica su mogli da drže ove pse. Niži slojevi tadašnjeg japanskog društva nisu se smeli obraćati psima, čak je osmišljen i svojevrstan "pseći jezik" kojim su Šoguni zadavali komande Akitama.
Pored japanske verzije - Akita Inu (inu=pas na japanskom), postoji i Američka Akita, poznata samo kao "Akita". Prvi predstavnik ove pasmine u Americi zvao se Kamikaze, što na japanskom znači "božiji vetar". Naime, još 1937. godine, aktivistkinja, pisac i akademik, Helen Keller, dobila je na poklon štene Akite staro 75 dana od japanske vlade. Nažalost, po njenom povratku u SAD, štene je preminulo sa samo pet meseci. Japanska vlada je odmah poslala njegovog mlađeg brata po imenu Kenzan-go.
Naravno, američke akite nisu potomci Kenzan-go, nego su potomci pasa koje su američki vojnici na kraju II svetskog rata doneli iz Japana. Priča ide da su se vojnicima dopali primerci koji su ukrštani s nemačkim ovčarima, jer su te akite stamenije što se kaže. Za vreme rata, u Japanu je vladala velika glad i akite su gotovo bile istrebljene. Oni koji nisu hteli, mogli, želeli da se odreknu svojih ljubimaca ukrštali su ih sa nemačkim ovčarima, kako bi "sakrili" pse od vlasti. Tako je nastala američka linija, koja se dan danas neguje.
Pored japanske verzije - Akita Inu (inu=pas na japanskom), postoji i Američka Akita, poznata samo kao "Akita". Prvi predstavnik ove pasmine u Americi zvao se Kamikaze, što na japanskom znači "božiji vetar". Naime, još 1937. godine, aktivistkinja, pisac i akademik, Helen Keller, dobila je na poklon štene Akite staro 75 dana od japanske vlade. Nažalost, po njenom povratku u SAD, štene je preminulo sa samo pet meseci. Japanska vlada je odmah poslala njegovog mlađeg brata po imenu Kenzan-go. Naravno, američke akite nisu potomci Kenzan-go, nego su potomci pasa koje su američki vojnici na kraju II svetskog rata doneli iz Japana. Priča ide da su se vojnicima dopali primerci koji su ukrštani s nemačkim ovčarima, jer su te akite stamenije što se kaže. Za vreme rata, u Japanu je vladala velika glad i akite su gotovo bile istrebljene. Oni koji nisu hteli, mogli, želeli da se odreknu svojih ljubimaca ukrštali su ih sa nemačkim ovčarima, kako bi "sakrili" pse od vlasti. Tako je nastala američka linija, koja se dan danas neguje.
Нема коментара:
Постави коментар